Znamenite ličnosti

Iz Caribrotskog kraja potiču mnogi veliki ljudi, znameniti kulturni, naučni i javni radnici. Njihov odabir po bilo kom osnovu je svakako nezahvalan, ali ipak potreban. Ovaj pionirski zadatak, živeći na Internetu, učiniće, da se kroz živote uspešnih ljudi poreklom iz ovog kraja, dopiše istorija Dimitrovgrada. Dela i uspesi govore umesto njih!

Zlatan Todorov Dudov (1903. -1963.) je rođen 30. januara u Caribrodu (Dimitrovgrad) od oca Todora i majke Milje. Rođen je u delu grada koji se i sada i tada zvao «Strošena č ešma» u jednoj od najstarijih i najuglednijih familija, Dudovi. Osnovnu školu i progimnaziju završava u Kamiku, a 1917. godine zajedno sa familijom odlazi u Sofiju. Tu upisuje prvu mušku gimnaziju i angažuje se u levičarskim organizacijama i gimnazijskom pozorištu. Školu završava kao đak generacije i 1922. godine upisuje arhitekturu u Berlinu. Napušta studije arhitekture i 1923. godine upisuje pozorišnu školu Emila Rajhera, gde pohađa nastavu sa budućim filmskim i pozorišnim zvezdama, Birgitom Hilm i Fricom Gešovom. 1925. godine Dudov je u studijima Babelsberga, gde Fric Lang, snima svoj najbolji film «Metropolis», što je za njega svojevrsna škola u kojoj upoznaje snagu i magiju montaže.

Sledeće godine Dudov je opet na Berlinskom univerzitetu, studira umetnost, smer za pozorište i film, kod profesora Maksa Hermana. Na Hermanov predlog, dve godine kasnije, Dudov odlazi u SSSR da radi svoj diplomski rad, istorija ruskog pozorišta. Njegov moskovski period obeležava poznantstvo s ruskim pesnikom Sergejem Tretjakovom, koji ga uvodi u krugove grupe «Lef». Tu upoznaje Majakovskog, Osipa Brika i Sergeja Ejzaštana. Po povratku u Berlin, upoznaje se sa Bertolom Brehtom, a kasnije i sa Viktorom Blumom sa kojima pravi svoja prva filmska ostavarenja. U najkraćem, filmovi na kojima je Zlatan Dudov radio scenario su sledeći: “Uslovi u kojima živi berlinski radnik'', 1930., “Kule Vampe”,1932., “Mehurići od sapunic”, 1934., “Hleb naš nasušni”, 1949., “Porodica Benton”, 1950., “Ženske sudbine”, 1952., “Jači od noći”, 1957., “Kapetan od Kelna”, 1957., “Zablude u ljubavi”, 1960. i nedovršeni film “Kristine”, 1963 .

Filmovi Zlatana Dudova postali su prava škola nemačkih filmskih stvaralaca. Prvi veliki režiser socijalističke Nemačke i utemeljivač socijalističkog realizma u filmskoj umetnosti, Dudov, je za sobom ostvario stvaralačko nasleđe koje sadrži mnogobrojne interesantne primere o korišćemju filmsog jezika na ostvarivanju određenih moralnih, političkih i socijalističkih ciljeva. Umetničko majstorstvo režisera obezbedilo je njegovim filmovima dugovečnost i ljubav miliona gledalaca.

Slobodan Sotirov , rođen je u Pirotu 22. januara 1926. godine. Kada je imao dve godine, roditelji mu se vraćaju u Caribrod gde Slobodan raste i provodi svoje detinjstvo. Sa 16 godina upisao je Sofijsku Akademiju za likovne umetnosti, Odsek slikarstvo, u klasi profesora Ilije Petrova. Godine 1944. prekida studije i do kraja rata učestvuje u NOB-u, da bi nakon toga nastavio studije u Sofiji. Dva semestra proveo je na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, u klasi profesora K. Hakmana i I. Tabakovića, gde je i doplomirao 1951. godine. Od 1949. do 1952. predavao je crtanje, svetsku i bugarsku književnost u Učiteljskoj školi u Dimitrovgradu. Nakon toga predavao je zidne dekorativne tehnike i analitičko crtaje u Školi za primenjenu umetnost u Nišu, da bi se 1955. preselio u Beograd, gde i danas živi i aktivno učestvuje u likovnom i kulturnom životu grada.

Od 1947. godine, kada organizuje svoju prvu samostalnu izložbu u Leskovcu imao je samostalne izložbe širom zemlje (Dimitrovgrad, Pirot, Kraljevo, Beograd , Zrenjanin, Čačak, Mladenovac, Vršac, Budva, Apatin, Zemun, Palanka, Novi Beograd ) i inostranstava (Skoplje, Rim, Napulj, Orebro u Švedskoj, Milano, Tokio, Fluhli i Cirih u Švajcarskoj, Sofija, Pernik, Blagoevgrad).

Dobitnik je Zlatne palete ULUS-a 1964. godine, Septembarske nagrade SO Dimitrovgrada 1974. i 1997. godine nagrađen je bugarskom medaljom "Ivan Vazov" za doprinos u kulturi.

Učestvovao je u radu kolonija u Ečkoj, Bačkoj Topoli i Subotici, od 1986. godine član internacionalne kolonije u Fluhliju, Farhejn-Švajcarska, od 1998. godine u koloniji Poganovski manastir, 1999.godine Apatinu i 2002. godine Sirogojnu. Web adresa http://www.ssotirov.com

Nikolov A. Bogdan (17.04.1924. god) novinar i umetnik, rođen u selu Kamenica, Caribrodski kraj. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a gimnaziju u Pirotu (1937-1940) i Caribrodu (1941-1943). Kao učenik pridružio se caribrodskom partizanskom odredu «Momčil Vojvoda», gde je ostao do kraja 1944.godine. Posle oslobođenja studira na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu, Odsek likovna umetnost. Bio je nastavnik crtanja u Caribrodskoj gimnaziji gde je ostao do 1948. godine. U to vreme uređuje dečji školski list «Jugoslavjanče», učestvuje u izdavanju lista «Glas na blgarite v Jugoslavija» koji se izdaje u Beogradu 1949. godine, a posle izlaska lista «Bratstvo», radi kao novinar, najpre u Pirotu, a zatim prelazi u Niš, gde i danas živi.

Kao novinar pokazuje interesovanje za istoriju Caribroda i carobrodskog kraja, pa 1963 . godine izdaje «Hronologija na po važnite sbitija v Caribrodsko (1833-1961)» u izdanju «Bratstva». Kao saradnik lista «Glas na blgarite» piše knjigu «Za svoboda i socializm». Kao koautor radi sa dr Slobodanom Vasilevim na štampanju Bukvara za osnovnu školu na bugarskom jeziku u Jugoslaviji. Godine 1968. izdaje knjigu «Dimitrovgradska hronika», koja je od 1970. bila zabranjena, sve do njenog odobrenja od strane Vrhovnog suda Srbija 1990. godine. B. Nikolov je koautor monografije svog rodnog sela Kamenica i monografije Caribrodske gimnazije povodom 100-godišnjice od njenog osnivanja. Organizator je nekoliko samostalnih i kolektivnih izložbi širom Jugoslavije i Bugarske.

Spas Sotirov (09.01.1929) biolog, naučnik, publicista. Rođen je u Caribrodu. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Caribrodu, a Prirodno-matamatički fakultet odsek biologija u Beogradu. Izvesno vreme bio je nastavnik bugarskog jezika i književnosti u Caribrodskoj gimnaziji. Kao biolog istražuje predele Caribrodskog kraja i drugih krajeva Sbije i Bugarske. Kao šlan prosvetnog saveta SR Srbije bio je predsednik kaomisije za škole na bugarskom jeziku. Piše udžbenike i priručnike za nastavnike i učenike, populariše naučna dostignuća poznatih biologa kao što su dr. Milke Jakić i dr. Aleksandra Gigova. Specijalnu pažnju usmerava ka dolini reke Jerme piše članke i knjige pod naslovom «Po dolinata na Erma». Njegova knjiga o Jermi jedna je od prvih knjiga na bugarskom jeziku u izdanju «Bratstva» i dava puta je štampana. Objavljuje i knjigu o Poganovskom manastiru pod naslovom «Poganovo zveno meždu zemjata i nebeto», u izdanju Caribrodske biblioteke i gradske biblioteke Sofije 2002. godine.Sotirov je stalni saradnik lista «Bratstvo» kao i mnogih drugih časopisa u SCG i inostranstvu. Poseduje preko 2000 časopisa o vegetaciji istočne Srbije, bioresursa Vlasine i biografskih karakteristika Pirotske kotline.Autor je nekoliko udžbenika biologije. Živi i radi u Nišu.

Detko Petrov, književnik, rođen je 1936. u Prtopopincima, a umro 1990. u Sarajevu. Završio je studije jugoslovenskih književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo godina je radio u Sanskom Mostu, a do kraja života živeo je i radio u Sarajevu.Objavio je sledeće knjige: „Granica“(1972), „Tihi suton Zabrđa“(1974), „Smešak strica Radovana“(1977), „Živeti ispravno“(1982), „Pucanj u Malom Vakufu“ (1985), „Tajne suncokreta“-priče za decu (1986), „Dani velike pravde“-dečji roman (1990). Knjigu izbora iz proze ovog autora , na bugarskom, objavilo je „Bratstvo“ iz Niša 1982. godine, pod naslovom „Jabuka kraj puta“. Detko Petrov je uvršten u ediciju „Savremena književnost naroda i narodnosti B i H u 50 knjiga“. Narodna biblioteka u Dimitrovgradu nosi njegovo ime.